Maria Malenko - A kogda ya umru ti zaplachesh?
Это будет холодная осень.
Представляешь, дыхание пряча,
Ты идёшь по продрогшей аллее....
А когда я умру, ты заплачешь?
Это будет прекрасное утро.
Утром кто-то тебя поцелует,
Только я буду гордой, как будто
Тот, кто умер, совсем не ревнует.
Это будет совсем понедельник -
Не люблю понедельники с детства,
Целый день ты проходишь ,бездельник,
Будешь путать и цели, и средства.
Обстоятельства - даже не скажешь,
Ни одной разрешённой задачи.
Ты устал от обыденной лажи,
Ну а я… умерла. Ты заплачешь?
Застоявшаяся радость - в детях,
В телевизоре, в кухне за плиткой.
Мой счастливый, я путалась в сетях,
И вот - нет гордой рыбки.
Все амбиции, видишь, спасли ли?
Искололась и алкоголичка?
Нет, с тобою и врозь мы же жили,
Только я прогорела, как спичка.
Ты заплачешь и выйдешь из дома,
Остановится сердце? Едва ли....
Никогда не узнавшие, кто мы,
Мы не любим, чтоб нас узнавали.Maria Malenko - A kogda ya umru ti zaplachesh? - http://motolyrics.com/maria-malenko/a-kogda-ya-umru-ti-zaplachesh-lyrics-serbian-translation.html
Ты навзрыд, на коленки, к вокзалу
Побежишь, задымишь сигаретой,
Почему же тебе не сказали,
Что навеки закончилось лето?
Позвонишь - недоступна, разбилась
Или просто не стало со скуки,
Не проверивший, что же случилось,
Ты в бессилье заламывать руки
Станешь. Скажут: «а кем приходились?»
Замолчишь и сломается датчик.
И какие мечты там не сбылись,
Разве важно?.. Конечно, заплачешь.
Вот за это, почти и не зная,
Ненавижу тебя, ненавижу,
Сладкоголосый, выдранный с корнем,
На кого-то зачем-то обижен.
Не пускаешь меня, не пускаешь,
Умереть и забыть не пускаешь,
Не поёшь для меня, не презираешь,
Только жадно глазами читаешь.
Это будет холодная осень.
Тёплой осени больше не будет.
Только я буду знать, эта проседь - обо мне.
И меня не забудет.
Да, когда я умру - ты заплачешь
И поймёшь, каково расставаться.
Только, взрослый и глупый мой мальчик,
Обещай и тогда - не сдаваться.
Maria Malenko - А када умрем, заплакаћеш? (Serbian translation)
То ће бити хладна јесен.
Замисли, кријући дисање,
Идеш хладном уличицом....
А када умрем, заплакаћеш?
То ће бити прелепо јутро.
Ујутру ће те неко пољубити,
Само ћу ја бити поносна, као да
Тај, који је умро, није уопште љубоморан.
То ће бити управо понедељак -
Не волим понедељак од детињства,
Цео дан прођеш, скиташ,
Помешаш и циљеве, и средства.
Разлози - њих нећеш рећи,
Ниједан решени задатак.
Уморан си од свакодневних лажи,
А ја сам, пак... умрла. Јел' ћеш заплакати?
Заустављена радост - код деце,
У телевизору, у кухињи за шпоретом.
Срећо моја, западала сам у мреже,
И гле - нема горде рибе.
Јел' смо све амбиције спасли?
Избодена и алкохоличарка?
Не, с тобом сам и одвојено живела,
Само ја сам изгорела, као шибица.
Заплакаћеш и изаћи из куће,
Срце ће стати? Тешко....
Оне, који нас никад упознати,
Ми не волимо, да би нас упознавали.Maria Malenko - A kogda ya umru ti zaplachesh? - http://motolyrics.com/maria-malenko/a-kogda-ya-umru-ti-zaplachesh-lyrics-serbian-translation.html
Жестоко и на коленима, ка станици
побећићеш, пушећи цигарету,
Зашто ти нису рекли,
Да се заувек завршило лето?
Позваћеш - недоступно, прекинуло се
Или ти просто неће бити досадно,
не проверивши, шта се догодило,
Узалудно ломити руке
Почнеш. Рећи ће: "у ком својству се долазили?"
Заћутаћеш и сломиће се сензор.
И какви се све снови тамо нису остварили,
Зар је битно?.. Наравно, заплакаћеш.
Ето зато, скоро и не знајући,
Мрзим те, мрзим,
Слаткоречиви, извучени с кореном,
Неко те је нечим увредио.
Не пушташ ме, не пушташ,
Да умрем и заборавим ме не пушташ,
Не певаш за мене, не презиреш,
Само жедно очима читаш.
Биће то хладна јесен.
Топле јесени виће неће бити.
Само ћу ја знати, та проседа коса је за мене.
И мене неће заборавити.
Да, када будем умрла - заплакаћеш
И схватићеш, како је растајати се.
Само, одрасли и глупи мој дечаче,
Обећај ми и тада - немој порећи.