Milutin Bojic - Bez uzvika
Ни чудног ни новог за нас нема више,
Све су земље нама и драге и сродне:
Сред сјаја, и врх нас кад се буре свише,
Бесмо мирни, као усред земље родне. Отаџбина наша са патње је знана,
Лутајући ми је носимо у себи;
Она је у крви наших вечних рана,
И, кушам те, судбо, такву је погреби! Зато нама нису океани страни,
Ни гробови старих умрлих столећа;
Мирни смо на гозби у светској дворани
И кад небрат пије мирис нашег цвећа. Ми, као литија, лутамо с трубамаMilutin Bojic - Bez uzvika - http://motolyrics.com/milutin-bojic/bez-uzvika-lyrics-english-translation.html
Од кута до кута, од града до града,
Час сами, час с децом, стадом и љубама,
Носећи стегове и власти и пада. Понављамо скалу што познасмо рано,
Скалом судбе којом други једва мили;
Зато нама данас ништа није страно,
Чини нам се, свуда већ смо једном били. И кад разгрнемо пепелишта снова,
Стари ће се дани уз реч да помену:
Слушаћемо ватру и веселост њену,
Ко домаћин што се вратио из лова С песмом с којом јутрос у планину крену.
Milutin Bojic - WITHOUT COMPLAINT (English translation)
Nothing more for us is new or strange,
All lands to us are dear and kindred:
In the bright sun, beneath the wild storms' rage,
We were as calm as in our native land.
Within us through our wanderings we bear
Our homeland and its sufferings' renown;
And now, I beg you, Fate, lay her to rest,
Stained with the blood of our eternal wounds!
And so for us the oceans are not strange,
Nor yet the graves of centuries long dead;
Calmly we sit at table in the world's great hall
While still the foe drinks in our flowers' scent.
With trumpets like a solemn church parade,Milutin Bojic - Bez uzvika - http://motolyrics.com/milutin-bojic/bez-uzvika-lyrics-english-translation.html
Alone, or with our children, wives, and herds,
We wander on from place to place, from town to town,
Bearing the banners of our greatness and our fall.
The scale we learned of old we now play out once more,
The scale of fate with others less than kind;
And so for us today nothing is strange,
It seems we passed through everywhere before.
And when we stir anew the ashes of our hearth,
And tell again the tales of olden days:
We'll listen to the fire, hear its mirth,
Just as the master, homewards from the hunt
Carries upon his lips the self-same song
With which he left that morning for the mountain.