Slava - Расскажи мне, мама
Осталась память, память
У которой больше нет конца
Остались слёзы, у которых
Я не помню, где начало
Я всё любовь искала - она рядом шла
Её в лицо не знала, как слепая была
Ах, если всё начать сначала Расскажи мне, мама, что я сделала не так?
Расскажи мне, мама, почему я виновата?
Я любила, мама, а простить не знаю как
Ну ответь, ведь ты ты же сама любила когда-то Осталась гордость, гордость
От которой я схожу с ума
Остались лишь обидыSlava - Расскажи мне, мама - http://motolyrics.com/slava/rasskazhi-mne-mama-lyrics-serbian-translation.html
О которых так давно молчала
В своих мечтах летала, как во сне я жила
И вот пора настала и очнулась от сна
Но не от сна, а от кошмара Расскажи мне, мама, что я сделала не так?
Расскажи мне, мама, почему я виновата?
Я любила, мама, а простить не знаю как
Ну ответь, ведь ты ты же сама любила когда-то Расскажи мне, мама, что я сделала не так?
Расскажи мне, мама, почему я виновата?
Я любила, мама, а простить не знаю как
Ну ответь, ведь ты ты же сама любила когда-то Осталась память, память
У которой больше нет конца
Slava - Реци ми, мама (Serbian translation)
Остало је сећање, сећање
Које више нема крај.
Остале су сузе, за које
Не памтим где почињу.
Непрестано сам тражила љубав, а она је ишла поред мене.
Нисам је познавала лично, како сам само била слепа.
Ах, кад бих све могла да почнем испочетка...
Реци ми, мама, шта нисам урадила како треба?
Реци ми, мама, зашто сам ја крива?
Волела сам, мама, а не знам како да опростим.
Одговори ми, јер ти си и сама волела некада.
Остао је понос, понос
Од ког лудим.
Остале су само увредеSlava - Расскажи мне, мама - http://motolyrics.com/slava/rasskazhi-mne-mama-lyrics-serbian-translation.html
О којима сам тако дуго ћутала.
У својим сновима сам летела, живела као у сну...
И ево, дошло је време и тргла сам се из сна.
Али не из сна, већ из кошмара.
Реци ми, мама, шта нисам урадила како треба?
Реци ми, мама, зашто сам ја крива?
Волела сам, мама, а не знам како да опростим.
Одговори ми, јер ти си и сама волела некада.
Реци ми, мама, шта нисам урадила како треба?
Реци ми, мама, зашто сам ја крива?
Волела сам, мама, а не знам како да опростим.
Одговори ми, јер ти си и сама волела некада.
Остало је сећање, сећање
Које више нема крај.